Nada Topčagić, poznata pevačica sa dugogodišnjom karijerom, rođena je u selu Tarevci u Bosni i Hercegovini. Ovo selo, nekada dom njene porodice, sada je skoro napušteno, ali priče i uspomene vezane za njen rodni kraj i dalje su deo njenog identiteta. Nadin život, karijera i porodične veze često su tema razgovora i rasprava među meštanima i širom regiona.
Porodična priča i odnosi s majkom
Nadina majka, Hamida, bila je vezana za Tarevce i nikada nije želela da napusti selo, čak ni kada joj je Nada nudila da živi s njom u Beogradu. Prema rečima zeta Nade Topčagić, Hamida je jedno vreme živela u kamp-kućici, koja je kupljena nakon rata, ali su neki mediji preuveličali priču, tvrdeći da je tu provela godine.
Nada je svoju majku često pozivala u Beograd i u inostranstvo, ali Hamida je uvek birala da ostane u svom selu. Njena ljubav prema mestu gde je provela život bila je očigledna, a Tarevci su za nju bili “najbolji šator”. Nada je majci posvetila jednu od svojih emotivnijih pesama, iako je među meštanima prisutna kritika da nije posvetila dovoljno vremena i pažnje svom rodnom mestu i porodici.
Kritike meštana
Meštani Tarevaca, poput Sulejmana Salka i Nahdeta Sulejmana, izražavaju ponos što dolazi iz njihovog kraja, ali i zamerke na njen odnos prema selu i porodici. Ističu da je retko dolazila, posebno nakon rata, i da nije završila pojedine porodične obaveze, poput podizanja groba svom ocu Redži.
Osim toga, Nada se suočavala s kritikama zbog promena u svom životu, uključujući prelazak u pravoslavlje i povezivanje sa Srbijom tokom rata. Ove promene su za neke meštane bile kontroverzne, ali su mnogi izrazili spremnost da joj oproste, ističući da je ljudski grešiti.
Nasleđe i sećanja
Iako su odnosi s rodnim mestom i porodicom kompleksni, Nada Topčagić ostaje duboko povezana s prošlošću kroz svoju muziku i sećanja. Njeno poreklo i priče iz Tarevaca oblikovali su njen identitet, a pesme koje je posvetila porodici i selu ostaju značajan deo njenog umetničkog opusa.