Pismeni sastav jednog dječaka koji ide u osnovnu školu izazvala je brojne reakcije na društvenoj mreži Facebook.
“Kreno ja u septembru u školu. Nisam išo jednu heftu, odmah se razbolio. Izašli neki prištići po meni. Mama kaže da su pljuskavice a tata da je to od nekupanja. Odveli me doktoru i dobio sam neku gustu bijelu kremu. Tata se izderao na mamu u garaži i boba je falila da je ne udari kako on kaže fikne preko usta.
Zadnji put kada ju je mlatno došao je dajđa Mimo i izveo ga na kafu. Poslije je tata došao kući sav modar. Reko nama ko pala fasade sa zgrade. Mislim da je slagao jer mami baš ko bilo drago. Dajđa Mimo nas pravo voli. Dođe često po nas svojom dvicom i odvede na kolače. Sa njim možemo o svemu pričati. Jednom sam mu priznao da sam se upišao na spavanju i nikome nije reko.
Foto: Ilustracija
Tata uvijek govori mami da je ona za sve kriva čak i kad sam dobio jedan jer nisam napisao zadaću. Mama uvijek nekako brani tatu. Kaže da je takav jer je bio u ratu pa mu živci ko strune napeti. Seka svoje strune na violini otpusti na onim šarafima. Volio bi znati gdje su ti šarafi kod tate. Mama nam je rekla da nije uvijek bio takav i da se nekada puno smijo i da će nam pokazati slike kad ih nađe gore na tavanu. Seka i ja nemamo svoju sobu. Spavamo sa mamom na trosjedu. Tata spava sam na kauču u kuhinji. Mama kaže zato što hrče.
Tata radi treću smjenu ali mu plata uvijek kasni. Mama i tata se uvijek svađaju oko para. Tata kaže da mama troši na gluposti. Zato nam ponekad nešto kupi od para što zašteka da tata ne zna. Dadne joj nekad dajđa, nekad nana. Mi nanu volimo i često idemo kod nje. Tata ide samo kad je Bajram. Jednom nije ni za Bajram otišo bolila ga glava od posla. Mama poslije nije tri dana pričala sa njim. Pare što smo dobili morali smo dati mami da plati struju. Mama je rekla da će deverati do raspusta a za rasput će nas poslati kod nane.
Tad i dajđa Mimo dolazi sa terena. Dajđa će pričati sa tatom o ozbiljnim stvarima. Ako ne bude poslušao mi ćemo morati seliti nani. Seku i mene niko ništa i ne pita. Samo nas vodaju čas nani čas u komšiluk. Kako god da bude da mi se naspavati. Naučio sam voziti tuđi bicikl. Svoj nemam.
Svi su okitili jelku samo mi nismo. Tata kaže da je i to glupost, samo smeće po kući raznosimo. U njegovoj firmi nije bilo paketića a nije dolazio ni deda mraz. Ko zna ima li tata firmu. Mama je rekla kad se ujutru probudimo da će biti iznenađenje. Kaže da deda mraz dolazi naveče i spušta se kroz dimnjak. U naš dimnjak je tata stavio krpu jer ga je gušio dim od komšije. Ne znam kako će deda mraz sići al saznat ću ujutru. Moja želja je da svi odemo na more ko porodica ili da bar prošetamo gradom držeći se za ruke. Volio bi da se tata i mama smiju. Nadam se da će mama naći tu sliku na tavanu.
Eto ne znam šta još da napišem. Svakako sam profulio temu i ko uvijek dobit ću jedan.”