Muž je odlučio da oda počast svojoj preminuloj supruzi, znajući da bi ona uvek oprostila svakome, bez obzira na težinu njegovog greha. U trenutku duboke tuge, Kertis Nilsen je učinio upravo to – oprostio joj je, iako se suočavao s gubitkom. Njegov čin je dirnuo mnoge, a evo kako je sve počelo tog kobnog dana.
Bilo je nešto posle 5:30 ujutro 6. maja kada je Kertis primio poziv koji će zauvek promeniti njegov život. Toga jutra, njegova supruga Melisa, sa kojom je delio 19 godina ljubavi, probudila se pre svih, spremna na svoju uobičajenu jutarnju šetnju. Poljubila je Kertisa i šapatom mu rekla: „Vidimo se uskoro“.
Međutim, ta rečenica ubrzo je postala zauvek. Dok su deca – Triniti, Ivan, Dafna i Viktor – još spavala, Kertis je dobio poziv od Melisine prijateljice, koja je u panici javila da je pronašla Melisu nepomično ležati pored puta. Kertis je odmah potrčao na mesto nesreće, ne znajući da ga tamo čeka najgori trenutak njegovog života.
Kada je stigao, ugledao je svoju suprugu na zemlji, beživotnu, dok je njihov komšija Linkoln Lir stajao u blizini. Njegovo lice bilo je iskrivljeno od straha i očaja. Linkoln je jedva uspeo da objasni šta se desilo – dok je bio na putu do posla, pokušao je da priključi telefon na punjač. Taj trenutak nepažnje doveo je do toga da je izgubio kontrolu nad vozilom, koje je skrenulo sa puta i udarilo Melisu dok je šetala.
Kertis je bio šokiran. Suze su mu lile niz lice dok je gledao svoju suprugu. U tom trenutku, kroz njegovu glavu prolazile su brojne misli, ali najviše je razmišljao o njoj – o njenoj nesebičnosti, ljubaznosti i sposobnosti da prašta čak i onima koji su je povredili. Pogledao je Linkolna, koji se tresao od straha, i shvatio da je čovek već suočen sa sopstvenom krivicom.
„Slomio sam se u tom trenutku. Nisam osećao ništa – ni tugu, ni bol, samo neku prazninu,“ priseća se Kertis.
Njihova deca još su spavala, nesvesna tragedije koja će zauvek promeniti njihov svet. Ali Kertis je znao da mora doneti odluku – da li će se prepustiti mržnji ili će postupiti u skladu sa vrednostima koje je njegova supruga uvek negovala. Izabrao je ovo drugo.
„Melisa bi oprostila. Bila je takva. Ne bih mogao da je izdam tako što bih postupio drugačije,“ rekao je Kertis.
Oproštaj koji je pružio Linkolnu bio je čin ogromne hrabrosti i ljubavi prema Melisi, ali i prema sebi, jer nije želeo da mržnja obeleži njegov život. Njegov čin oproštaja poslao je snažnu poruku – čak i u najtežim trenucima, ljubav i dobrota mogu da prevladaju.
„Počeo sam da se molim. Osetio sam da ovo znači kraj, da Melisa više neće biti s nama,“ priseća se Kertis kroz suze.
Melisa i Kertis su delili brak ispunjen ljubavlju, poverenjem i radošću sa svoja četiri deteta. Jutarnja šetnja bila je Melisin način da započne dan u miru, ali tog kobnog jutra, sudbina je promenila sve.
Na mestu nesreće, komšija Linkoln Lir stajao je potresen, moleći se da pomoć stigne na vreme. Iako je priznao šta se dogodilo, bio je shrvani čovek – bio je na putu do posla, a trenutak nepažnje doveo je do nesreće.
Kertis je kleknuo pored Melisino beživotnog tela, osećajući neopisivu bol. Međutim, setio se svih trenutaka koje su delili tokom 19 godina, i znao je da bi Melisa želela da njen muž postupi sa milosrđem.
Linkoln je već nosio težak teret. Njegova supruga je bolovala od teške bolesti, a deca su prolazila kroz vlastite tragedije. Najmlađi sin je preminuo od retkog degenerativnog oboljenja, a ostala dvoje dece imalo je istu dijagnozu.
„Kada sam video kroz šta sve prolazi, znao sam da ga dodatno kažnjavanje ne bi vratilo na pravi put. Nisam želeo da mu oduzimam dragoceno vreme s porodicom,“ objasnio je Kertis.
Iako je Linkoln bio optužen za ubistvo iz nehata, što obično podrazumeva kaznu do godinu dana zatvora, Kertis je molio sud da presuda bude blaža. Njegov čin oproštaja ostavio je dubok utisak na sud i zajednicu.
„Zahvalan sam Kertisu na milosti koju mi je ukazao. Da je bilo drugačije, sada bih bio iza rešetaka, a ne uz svoju porodicu,“ rekao je Linkoln, emotivan.
Kertis je od tog dana postao samohrani otac četvoro dece, i trudi se da svaki trenutak provede s njima, negujući uspomenu na Melisu. Njegova snaga i sposobnost da oprosti primer su nesebičnosti i ljubavi, kojih se retko ko seti u trenucima najveće tuge.