Nemanja iz Vlasotinca od svoje 12. godine kupa preminule osobe, te otkriva kako izgleda jedan njegov radni dan. Spletom nesrećnih okolnosti je morao da počne da privređuje, ali je ovaj vredni mladić zapravo čitav život maštao da radi u pogrebnom preduzeću i da prevozi pokojnike.
– Jedan čovek u Vlasotincu je imao pogrebno preduzeće. Oduvek me je zanimalo kako to sve funkcioniše, a s obzirom na to da sam imao velikih porodičnih problema rešio sam da se što pre osamostalim i da se, na neki način, sklonim od njih Morao sam da se zaposlim i zbog finansija, ali pre svega zbog oca koji me je maltretirao. Zato sam pobegao iz sela za Požarevac. Gazda kod kog sam radio i kojeg sam poznavao jako dugo uzeo je starateljstvo nada mnom i tako sam ostao kod njega. – ispričao je Nemanja za “Novu”.