Prva ispovest:
Moja prijateljica živi u velikoj kući od 400 kvadrata, dok ja imam stan od svega 56 kvadrata. Iako je ona kod mene svaki drugi dan, uvek je dobrodošla uz hranu i piće. Međutim, nikada me nije pozvala kod sebe. Obično dolazi sa svojom djecom, koja su veoma razmažena.
Jednog dana odlučim da odem do nje sa svojim djetetom. Kad sam stigla, nije ni pomislila da mi ponudi kafu, a njen sin je čak pokušao da udari mog, dok ona nije ni reagovala. Uzimam svoje dijete i odlazim. Sada me poziva, najavljuje dolazak, a čudi se što je ignorišem. Dosta mi je takvih “prijatelja.”
Druga ispovest:
Razveo sam se od žene nakon manje od četiri godine braka, jer nije mogla ostati trudna i nije mogla roditi nasljednika. Moja porodica je veoma bogata, i bilo je važno da imam sina. U mojoj odluci imao sam punu podršku roditelja. Iako sam je volio, nije bilo drugog izbora.
Nakon razvoda, ona je ubrzo našla novog partnera, izuzetno je lepa i nije joj bilo teško da se ponovo uda. Otišla je u Švedsku i nije samnom imala nikakvog kontakta. Juče sam je sreo u gradu s njenim novim mužem i djecom. Imala je blizance, a kad sam ih ugledao, izgledali su kao ja kad sam bio mali.
Počelo je da me izjeda pitanje da li je možda bila trudna kad sam je otjerao. Hteo sam da je pitam, ali ona je samo okrenula glavu i prošla pored mene, kao da me ne poznaje. To me duboko pogodilo, a sada me muče sumnje… Šta ako su ti blizanci stvarno moji?