Konzumiranje kafe je jedan od najvažnijih obreda za mnoge ljude, ali mišljenja o ovom omiljenom napitku su podeljena. Dok neki veruju da kafa može štetiti jetri, postoji i stručno mišljenje da kafa može biti veoma korisna za zdravlje ukoliko se konzumira na određen način.
Nedavno smo pisali o potencijalnoj štetnosti instant kafa, poput 3u1 i 2u1, za organizam, ali postoji i dilema da li je dodavanje mleka u kafu dobro ili ne.
Na temu kada nam kafa škodi, a kada koristi, gostovala je dr Marija Ranić iz Centra izuzetne vrednosti u istraživanju ishrane i metabolizma u emisiji “RTS Ordinacija”.
“Dugo vremena je kafa bila povezivana samo sa negativnim aspektima. Međutim, brojna istraživanja ukazuju da zapravo može biti korisna za zdravlje. Redovna konzumacija kafe povezana je sa smanjenim rizikom od dijabetesa, Alzheimerove i Parkinsonove bolesti, pa čak i određenih vrsta kancera”, rekla je doktorka.
Negativna svojstva kafe “Kafa sadrži masti”, kaže dr Ranić. “Ove masti su jedinjenja koja mogu povećati nivo lošeg holesterola. Iako količina masti nije velika, osobe sa faktorima rizika bi trebalo da je izbegavaju.”
Optimalna doza “Istraživanja su pokazala da jedna šolja kafe od 1 dl, poput naše turske kafe, sadrži 100 mg kofeina. Tako da je optimalna doza oko 4 manje šolje ili 2 veće šolje, kako većina nas pije u kafeterijama. Takođe, treba uzeti u obzir i druge izvore kofeina koje unosimo tokom dana.”
Istraživanja su pokazala da najveća količina kofeina dolazi iz energetskih napitaka, gde jedna doza može sadržati čak 130 mg kofeina. Čaj iz kesice sadrži oko 50 mg, ledene čajeve ima 42 mg, tamne gazirane sokove oko 45 mg, itd.
Da li je kafa zdravija sa ili bez mleka? “To je jedan od mitova da je kafa sa mlekom loša za želudac. Nema dokaza da je ta kombinacija loša. Dodavanje mleka kafi može smanjiti njena antioksidativna svojstva, koja su jedna od glavnih prednosti ovog crnog napitka.”
Ono o čemu se obično ne priča kad je reč o kafi jeste njeno diuretičko svojstvo. Zbog toga se preporučuje da uz svaku šoljicu kafe popijete 2-3 čaše vode kako biste nadoknadili tečnost”, objašnjava dr Ranić.
antioksidanata. Ovu kafu možete prepoznati po tamnijoj boji. Ipak, treba napomenuti da ova kafa nije bogatija kofeinom, iako ima jači ukus, gorču je i manje kisela.
Ukratko, iako je kafa dugo bila povezivana samo sa negativnim aspektima, istraživanja ukazuju da može imati koristi za zdravlje ako se konzumira umereno. Postoji smanjen rizik od pojave dijabetesa, Alzheimerove i Parkinsonove bolesti, kao i nekih vrsta kancera kod redovnih konzumenata kafe. Važno je imati umerenu dozu kofeina i voditi računa o drugim izvorima kofeina u ishrani. Dodavanje mleka u kafu nije loše za želudac, ali može umanjiti antioksidativna svojstva kafe. Takođe, treba imati na umu diuretičko dejstvo kafe i popiti dovoljno vode tokom dana.
Kao i kod bilo koje druge namirnice, ključno je pridržavati se umerenosti i pratiti individualnu reakciju organizma na konzumiranje kafe. Uvek je najbolje da se konsultujete sa stručnjakom za ishranu ili lekarom ako imate specifična pitanja ili zdravstvene probleme.