Nevjerovatna sudbina djeda iz Bosne kojeg su djeca trebala ubiti ostavlja svakog čovjeka zatupljenim od žestoke želje za svojim ustima.
„Sve blažene porodice izgledaju kao jedna drugoj, svaka problematična porodica je malodušna na svoj specifičan način“, popularni su izrazi Lava Tolstoja, koji su se u stvarnosti pokazali kao neoprostiva istina. Nemila sudbina Šemsa Ibrahimovića (88) iz Bosne zabode čvor u grlu, a u glavi se postavljaju pitanja da li je tako nešto izvodljivo u sadašnjem “aktuelnom” svijetu…
– Pod pretpostavkom da ćete zaista nekoga izgrditi, zakunite se da u vašem domu nema harmonije, a ja sam je naišao – počinje svoju priču kroz jauke i suze čistača koji je početkom jula napunio 88 godina.
Šemso Ibrahimović
Djetinjstvo je doživio u neimaštini, a nakon sukoba je preminuo od gladi. Otkako je začet, borio se za izdržljivost, žudeći za opcijom da zadovolji osnovne potrebe svojih prijatelja i porodice i sebe.
– Svijet je vidio široku lepezu stvari, međutim ovakva jadnost je neuobičajena. Išao sam bez cipela u hladnije doba godine, jeo sam dodatno kukuruz.
Nakon teškog rada i napora, kada je sasvim nedavno stekao prilike za pošten život, upetljao se i vjerovao da su veliki dani konačno pred njim. U svakom slučaju, pokazalo se da njegova bolja polovina ima, po njemu, inherentnu šizofreniju, ali on to nije odmah uočio.
Šemso Ibrahimović
– Rodila je četvoro dece, dvoje imaju njen mikrob, a dvoje nemaju. Strašno sam izdržao sa svojom devojkom. Takođe, ne mogu da je stavim u fondaciju, s obzirom na to da okrug to ne dozvoljava. U posljednje vrijeme bila je na dugom liječenju u Zenici, specijalista je rekla da nije dobra za dom i da nikada nije imala problematičnijeg pacijenta. Vezali su je i sklonili. Morala je da me ubije. Imaš li pojma o tome da je tako teško sve to posmatrati, srce mi se slama – kaže i ne može da zaustavi suze.
Zamolio je specijaliste da je ostave na klinici, ali se ipak niko nije javio. Nakon kraćeg tretmana, vraćena je.
– Dobio sam njenu potpalu, radije ne bi palila vatru cijelu zimu, nemam pojma kako ona podnosi taj virus. Odnesem joj da jede, ona to odbaci. Nikada me nije posjetila, kada sam bio užasno oslabljen, sada nosim kateter.
Dodatno nije volio svoju bitnu drugu, ona ga je uz pomoć prisile istjerala iz ogromne kuće, a on je izgorio sedam godina u pomoćnoj strukturi, fokusirajući se na to da ga tada niko iz porodice nije posjećivao.
Šemso Ibrahimović
– I ja sam imala dete, koje je godinu dana ustalije od moje devojčice, udarilo je kantu u rov. Napravio sam mu automehaničarsku radnju. Dva puta me umalo ubio, pošto sam čuvao njegovu bolju polovinu od batina, jedva sam stigao. Tražio sam po srpskim gradovima spas, da me sopstveno dete ne ubije. Moja druga druga osoba ga je podržala.
Pod prošlim vremenima nema harmonije.
– Napravio sam im lokal od 900 kvadrata. Bio sam možda najbolji specijalista u organizaciji, išao sam na časove dosta vremena i prošao kroz test, vozio sam gigantski traktor. Mogu otkinuti sve mašine, osim saobraćajnih mašina. Selio sam se više puta, od osamdesetih sam počeo da dobijam generalno odličnu nadoknadu, onda sam u tom trenutku počeo da gradim. Nikada sebi nisam nabavio vozilo, vozio sam bicikl, da bih mogao više da zaradim s njim. Imam gotovinu, ali nema nikog da mi pomogne.
Razmišljao je o odlasku u starački dom, ali je i tamo iskusio zamršenosti.
– Šta će se desiti, ne mogu baš da razumem. Sve sam prenio mladima davno. Moja bolja polovina je umrla prije dosta vremena. U trenutku kada sam to čuo, bio sam tako veseo, u svetlu činjenice da sam shvatio šta sam od nje naišao. Bio sam u muci. Spremam se za sebe koliko god mogu. Pokušao sam da se bavim poslom, a trenutno ne doživljavam harmoniju. Možda vam je teško povjerovati da su ovdje žive duše. Nikada nisam bio raskošan, ali ovo je katastrofa. Živim ovdje od januara, kada me je djevojčica otpustila sa poda da mi spasi život.
Prihvata da bi mu sudbina bila bolja s drugom damom.
– Cijeli život žalim što mi Bog nije dao običnog supružnika, ništa iznad. Samo neko sa kim bih uopšte mogao da živim – završava Šemso.
Gospodin Kenan iz Austrije pomogao je ovom dedi saznavši za njegovu strašnu sudbinu. Istovremeno je došao iz inostranstva da smjesti Šemsu u dom, za koji je rekao da mu je to bila možda najradosnija sekunda, jer je konačno otkrio osjećaj pomirenja.
(Izvor: Stil.kurir)