Kasno proljeće 2023. meteorolozi ocjenjuju toplijim od uobičajenog, međutim postoje brojne stvari koje ga prepoznaju iz prošlih, a ono što je izazvalo tonu razmatranja bile su ovogodišnje superćelijske oluje koje su uništile mnoga mjesta i izazvale mnogo naneti štetu i, povrh svega, ubiti pojedince.
Meteorolog Nedeljko Todorović je odgovorio: „Da li su oluje, slične onima koje smo imali ranijih dana, nesvakidašnji događaj, kakav nam se kolovoz stiša što se tiče vremenskih prilika i šta bismo u svakom trenutku mogli očekivati za ostatak kasnog proljeća.”
Intenzitet i ljetni vremenski uslovi su normalni u našem okruženju
Todorović kaže da naše okruženje podrazumeva letnji intenzitet i letnje oluje u kasnim prolećnim mesecima, a naknadno, dosledno, od maja do početka septembra, normalno je da ima jakih pljuskova, grmljavine, grada i vetra.
– Ovo je sve ukratko i za osobu u blizini, a to implicira da nisu zahvaćene sve pege istovremeno, ali tamo gde se to privatno saopštava, primetni su i rezultati kao što je šteta po hortikulturne berbe, imovinu, tragično, na mestima gde je ljudska egzistencija izgubljen zbog nepromišljenosti i nepriznavanja osnovnih standarda poštovanja prirode – kaže Todorović.
Jun je bio buran, jul je “odskočio” od temperature
Jun je bio buran, temperatura je bila oko normalne, jul je “odskočio” komadić i bio topliji, a velika većina srednjogodišnjih vrućina je iza nas. S obzirom da se od srijede, 26. jula, intenzitet smanjuje, a do kraja mjeseca ne bi trebalo biti visokih temperatura, u suprotnosti s normom, bit će čak i ispod norme, a tipične najekstremnije temperature pred kraj jula i početkom avgusta su oko 28 do 30 stepeni.
– To znači da je kada je temperatura viša od 30 stepeni bolja od očekivane, a kada je ispod 28 stepeni suboptimalna. Generalno će biti suva i topla klima bez izuzetnog intenziteta, s tim da bi svakog petog ili šestog dana ponovo postojali uslovi za trenutne pljuskove i pljuskove, što takođe podrazumeva letnje vremenske prilike na pojedinim mestima, što je ista stara stvar, ali samo vlast – kaže Nedeljko Todorović.
U AVGUSTA TOPLO, ALI SA MANJE VRUĆIH DANA
Ovakvi atmosferski uslovi će se protezati do glavne polovine avgusta. Todorović kaže da bi temperatura ponovo mogla da bude viša za nekoliko dana, na 35-36 stepeni, ali to je nekoliko dana. U junu smo imali negdje pet do deset takvih dana, u julu sedam, au avgustu ćemo imati još par nečega.
Budući da je temperatura nešto bolja od očekivane, to implicira, meteorolog ima smisla, da je ova sredina godine nešto toplija, što je podatak otkriven u procjenama prema početku vremena.
– Sve u svemu, jul i avgust bi se završili sa izostankom padavina na mnogim mestima, osim na onim mestima koja su bila zahvaćena nevremenom, pošto je tamo od jednog potopa deo mesečne, povremeno i mesecne mere padavina. pada, međutim to je manje mjesta. U završnom dijelu augusta još jednom bi došlo do blagog pada temperature, što bi se moglo vidjeti u većini izleta. Nema sumnje da će biti toplih dana, glavni upit je da li će preći vrijednost od 35 stepeni. Poslednjih deset-sedam dana u avgustu pada pljusak ili prehlada, a nakon toga nema ponovnih temperatura preko 35 stepeni. Izuzeća je bilo, ali na fundamentalnom nivou, pred kraj avgusta, sledi glavna nagrada, koja pomera srednjogodišnji intenzitet, a mi ulazimo u predjesen koji se proteže na septembar – kaže Nedeljko Todorović.
Beograd – ostrvo intenziteta
Ostatak avgusta biće večeri sa temperaturama od 20 stepeni i to je samo vrh ledenog brega, s tim što do kraja jula neće biti direktne posledice spoljašnjeg vazduha koji se pojavio u Srbije i koja je snizila jutarnju temperaturu, najminimalniju, a biće negde u rasponu od 10 do 18 stepeni, kako na kom mestu.
Beograd je najtopliji zato što je veliki grad, kaže Todorović, ostrvo je intenziteta i bazna jutarnja temperatura u njemu će generalno pasti zbog tone crne ploče i cementa. Međutim, na skromnijim mjestima bit će svježije večeri, posebno od sredine avgusta kada dan postaje ograničeniji, a prije pada noć, a hlađenje prljavštine i zraka brže.
Veća nadmorska visina, niža temperatura
Što se tiče brdovitih predela, tamo pad temperature odgovara nadmorskoj visini, normalno deo stepena na svakih 100 metara visinskog kontrasta. Na primer, pod pretpostavkom da je Beograd 100 metara iznad nivoa okeana, a Zlatibor na 1.050 metara, razlika u nivou je 900 metara.