“Očuh ima sina. Mama ima ovog najmlađeg. A za mene nema nikoga”, “Da sam opet dete, voleo bih da imam druge roditelje”, “Tata bije, pa odmori, pa nastavi da bije”, samo su neke od šokantnih ispovesti zlostavljane i napuštene dece koja su bila štićenici raznih centara za socijalni rad i prihvatilišta širom Srbije.
Sakupljeni su u knjizi “Pozdravite nekoga” (autora Vesne Ognjenović i Budimira Nešića), objavljenoj prije 40-ak godina, a ponovo su aktualizirani nakon što ih je jedna korisnica Twittera objavila na svom profilu i time šokirala brojne korisnike ove društvene mreže. mreže. Njena ideja je bila da osvijesti ljude o ovim objavama i pozove ih da pomognu onoj djeci koja danas prolaze kroz istu stvar.
Istaknula je nekoliko autentičnih i emotivnih izjava djece, kao i komentare psihologa koji su radili s njima. Nevjerovatna patnja sadržana u njima budi ljutnju, tugu i osjećaj nepravde.
„Materijal za ovu knjigu prikupljen je tokom našeg redovnog rada na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad – Zemun i Prihvatnom centru za decu i omladinu Beograd. pic.twitter.com/IE8C1WDc8r
— Jozef K. (@srecniprinc)
3. januara 2019
Izvodi iz ove knjige pomažu čitaocu da sagleda uzroke negativnog ponašanja štićenika skloništa i centara za socijalni rad. Potresne izjave, u nekim slučajevima čak i sedmogodišnjaka, humaniziraju ovu problematičnu djecu, do te mjere da ga uzburkane emocije čitaoca tjeraju da oprosti svakom malom džeparošu, nasilniku, lopovu ili narkomanu.
Odabrali smo nekoliko najemotivnijih ispovijesti djece, koja su svjesna da su nevoljena i odbačena, ali ne znaju zašto ih je zadesila tako jadna sudbina. U nekoliko slučajeva djeca čak okrivljuju sebe.
pic.twitter.com/QV1tAUvKtR
— Jozef K. (@srecniprinc)
3. januara 2019
„Da sam ponovo dete, voleo bih da imam druge roditelje“, jedno je od dečijih misli koje se nalaze u ovoj knjizi.
“Otac me je toliko tukao da je maćeha plakala.”
“Volio bih da moj otac nije naučio da bude otac od mene.”
“Znate, voleo bih da budem toliko ozbiljan da se nikada, baš nikada ne bih smejao. Ljudi bi posle pričali o meni, a moj tata bi se sigurno kajao”, zabeležio je psiholog izjavu dečaka koji je četiri decenije imao 14 godina. prije. Prema knjizi, dečak je o sebi rekao i ovo: “Rođen sam u Beogradu 1. juna 1958. Roditelji kažu da sam tada bio mnogo lepši”.
pic.twitter.com/EIF6qpHfpp
— Jozef K. (@srecniprinc)
3. januara 2019
Tata bije, pa odmara, pa nastavi da bije
“Neko vrijeme smo samo otac i ja živjeli zajedno. Onda je doveo ženu, koja je zastupala moju svekrvu. Otac me je vodio u posjetu rođenoj majci. Jednog dana izbio je kratak skandal u kući moje maćehe. “, ispovest je 10-godišnjeg dječaka. Kada je otišao po hleb, odvratio ga je cirkus na ulici i predugo se zadržao.
“Kad pogledam, četiri sata je. Nema više hleba, sve je zatvoreno. Nisam smeo ni da se vratim kući. Onda sam se usudio da se vratim… Tata me je stalno tukao da se odmorim: prvo tuci, pa odmori, pa me opet tuče. Pobjegao sam mami. I ona me ponekad tuče, ali su njene batine mnogo poštenije.”
Ispod dječakove priče socijalna radnica je navela sljedeće: “Jučer su bili u porodici. Ne žele ga. Žele da što prije ode u dom.”
Tadašnja 16-godišnja djevojka, koja se liječila od narkomanije, odgovorna za nekoliko teških krađa, poslala je pismo psihologu iz Amsterdama.
“Želim da živim, a oni mi ne daju. Šta hoće od mene? Mučenju nema kraja. Hoću da se odmorim, jer dosta mi je i tebe i sebe i svega oko nas. želim da nestanem barem na trenutak. Poslije bi bilo drugačije”, piše u pismu.
pic.twitter.com/JrshNf0x0q
— Jozef K. (@srecniprinc)
3. januara 2019
Tata ima novu porodicu, pa sina šalje u dom
“Od oca sam naslijedio lošu narav i nesrećno djetinjstvo”, rekao je tada šesnaestogodišnji, višestruki recidivista.
A njegov otac je, kako se zaključuje iz zabilješke, uputio sljedeći zahtjev Centru za socijalni rad: „S obzirom na to o kakvom se djetetu radi, da sam se drugi put oženio i da imam osmogodišnju kćerku, ja tražiti da se V. smjesti u neki od popravnih domova, a odluka da svaki od roditelja snosi iste troškove uz popust.”
“Pokazali su mi gde je mama pokušala da me ubije”
“Mama je htela da me ubije i pre nego što sam se rodio, baka mi je spasila život. Deca su me odvela da mi pokažu bunar gde je majka htela da me udavi kada sam se rodio. Kaže da sam luda od rođen. Ne znam ko mi je otac.”
Ovo je priznanje osamnaestogodišnjaka, kome je suđeno za nanošenje teških telesnih povreda.
“Doveden je na psihološki pregled iz