Moj brat i sestra je izgubio život u saobraćajnoj nesreći. Bio je vezan, imao dvoje djece, imao je svakodnevicu, ja sam bila osoba. Moja snaja, njegova supruga, bila je shrvana gubitkom aparata za održavanje života, muškarca kojeg je voljela i oca njene djece.
Nije radila, a ta NESREĆA je donijela mnogo loših stvari. Moj brat je radio.
Pokušao sam da joj pomognem koliko god sam mogao, a nakon nekoliko meseci činilo se očiglednim da tražim da se uda za mene, da preuzmem kontrolu nad poslom brata i sestre, da mladi imaju tatu, muškarca na koju se može iskreno osloniti tokom svakodnevnog života.
Jer to nije prirodno, nisam znao kako da je pitam, ali sam se odlučio prije tri dana.
Bili smo odvojeni od svih ostalih kod kuće i ja sam se raspitivao da li bi se udala za mene, a ona mi je onda dala do znanja da hoće, ali pod jednim uslovom, a to je da nemamo lične odnose. Istina, nisam o tome razmišljao, a najvažnije mi je da popravim koliko god se razumno moglo očekivati ono što sam potpuno zbrisao.
Razgovarali smo o tome nekoliko puta u poslednjih nekoliko dana i krenućemo tim putem, jednostavno zbog male klime o kojoj razmišljamo da se preselimo, možda u neki evropski grad, neko mesto gde niko ne zna našu jadnu prošlost, neko mesto gde niko neće odlučiti da sam se udala za suprugu svog pokojnog brata i sestre.
Nije redovno, znam, ali ja to radim iz dobrih motiva, pa deca mog brata i sestre imaju tipičnu mladost, s obzirom na to da moja sestra u braku ne može sama da živi bez venčanja nekog opskurnog čoveka, koji može da kaže sigurno način na koji bi se taj neko ophodio prema mladima, ja…ja ću ih cijeniti i zaista se fokusirati na njih kao na svoje.
Vjerujem da će biti puno negativnih primjedbi, takva smo klima, ali… Vjerujem da će me negdje u blizini neko shvatiti i podržati. Veliko hvala vama…
izvor: maxfun.rs