Moj partner konstantno me kritikuje i pronalazi mane kod mene. Gotovo svakodnevno iznosi negativne komentare, poput toga da sam neodlučna, škrta, ili da sam mu oduzela slobodu. Često mi govori da mi nešto ne stoji dobro, poput karmina ili odeće, i da trebam da sredim zube ili se ofarbam. Ponekad me čak i ucenjuje, govoreći mi da mogu ići s njim samo ako se “spremim za 10 minuta”. Takođe, često mi govori da mu se ne obraćam jer mu treba mir i privatnost. Ova situacija me čini nesigurnom i iscrpljenom, i teško mi je iz nje izaći.
Kada sam s njim, neprestano sam oprezna da ne izazovem njegovu ljutnju ili nezadovoljstvo. Bojim se da progovorim i često se povlačim da ne budem u centru pažnje. Ranije bih pokušala reagovati i razgovarati s njim, ali sam s vremenom postala iscrpljena od toga. Kada mu mirno kažem da bi bilo najbolje da se raziđemo i da svako krene svojim putem u potrazi za ljudima koji nam bolje odgovaraju, on počinje plakati i govori mi koliko sam divna, da je sa mnom život savršen i da me voli. Ovaj ciklus se stalno ponavlja, i osjećam se zarobljeno u paklu iz kojeg ne znam kako da izađem. Želim se osloboditi, ali ne znam kako.