Strašan događaj se desio 2022. godine kada je Čae Kjong An, koji je tada imao 54 godine, pokušao da ubije svoju otuđenu suprugu. Nakon brutalnog napada, Čae je živu zakopao svoju suprugu Jang An u šumi. Navodi se da je Čae bio predoziran jakim lekovima zbog posttraumatskog stresnog poremećaja u trenutku napada.
Prema izveštajima, Čae je brutalno pretukao, izbo, a zatim vezao telo svoje supruge Jang An lepljivom trakom dok je ona molila za milost. Međutim, hrabra žena je uspela da pozove hitnu pomoć sa svog pametnog sata pre nego što ju je suprug odvezao u šumu i zakopao u plitku grobnicu.
Ovaj užasan incident predstavlja strašnu tragediju koja je zapanjila javnost svojom okrutnošću i besmislenošću.
Tokom izricanja presude, žrtva se prisetila trenutka kada je molila svog muža da prestane i da razmisli o njihovoj deci. Međutim, umesto razgovora, Čae je bezosećajno izgovorio reči: “Ne treba mi ništa! Ubiću te danas.”
Jang je dalje ispričala da je ležala u rupi 12 sati pre nego što je skupila snagu da se iskopa, ali da je najteže palo to što je tog dana shvatila kako će ovaj traumatičan događaj zauvek uticati na nju i njenu decu.
Njeni reči otkrivaju duboku emotivnu i fizičku bol koju je doživela, kao i dugoročne posledice koje će nositi. Izrazila je kako su njen život i životi njene dece slomljeni, i kako će zauvek morati da se suočava s emocionalnim traumama i zdravstvenim problemima usled ovog strašnog događaja.
Tokom suđenja, tužioci su zahtevali visoku kaznu za Čea, na što je odbrana pristala nakon što je on priznao krivicu za pokušaj ubistva drugog stepena. Odbrana je argumentovala da su njegova mentalna bolest i PTSP doprineli napadu. Tokom tog perioda, Čae je bio beskućnik, izolovan od porodice i prijatelja, i sve vreme je uzimao “prekomernu dozu” lekova za PTSP bez adekvatnog medicinskog nadzora.
Na suđenju, Čae je izrazio želju da se vrati u prošlost i da tog dana uopšte ne uđe u kuću, te je rekao da samo želi da ode. Sud ga je ipak osudio na skoro maksimalnu kaznu i izrekao mu zabranu prilaska supruzi.
Sudija je izrazio saosećanje prema patnji i strahu koje je žrtva doživljavala dok je ležala u rupi i verovala da nikada više neće videti svoju decu. Pohvalio je njenu izuzetnu snagu i hrabrost, te izrazio nadu da će sada moći da zatvori ovo bolno poglavlje.