Svi sećamo scena iz kriminalističkih serija gde forenzičari rešavaju složene slučajeve samo na osnovu sitnih tragova poput vlasi kose ili zrna peska. Međutim, stvarnost nije tako jednostavna kao što nam prikazuju filmovi. Iako je DNK analiza postala moćno oružje u borbi protiv zločina, istraživanje bioloških tragova zahteva pažljiv rad i odgovarajuće uzorke.
Profesor genetike Oliver Stojković objašnjava da nije svaka dlaka pogodna za DNK analizu. Najbolji rezultati se postižu ako se DNK uzme iz korena dlake, što znači da su vlasi koje nemaju koren neupotrebljive za analizu. Ipak, iako se DNK ne može izvući iz vlasi bez korena, vlasi mogu otkriti druge korisne informacije. Na primer, iz vlasi se mogu detektovati tragovi narkotika ili otrova, a čak se može odrediti i pol osobe kojoj vlas pripada.
U slučaju dvogodišnje Danke Ilić, vlas kose pronađena u vozilu koje su koristili osumnjičeni može biti ključni dokaz. Međutim, problem je što vlas kose nema koren, što otežava DNK analizu. Dosadašnje analize nisu dovele do poklapanja sa biološkim tragom Danke, ali ostaje da se vidi kako će se izveštačiti preostala vlas kose.