Mnogi roditelji se iznenade kada ih njihova deca odjednom obrate po imenu umesto tradicionalnog “mama” ili “tata”. Za neke, ovo odstupanje od uobičajenog načina oslovljavanja može biti prijatno jer osećaju da na taj način grade iskren, prijateljski i ravnopravan odnos sa svojom decom. Na primer, kad sin kaže: “Zorka, šta si spremila za ručak?”, to zvuči drugačije nego kad kaže: “Mama, šta si danas kuvala?” Ovakvo oslovljavanje može majku ili oca pretvoriti u novopečenu drugaricu ili drugara, što nije uvek poželjno.
Međutim, većina roditelja smatra da roditeljstvo nije isto što i prijateljstvo, i u tome su u pravu. Porodični odnosi zahtevaju poštovanje hijerarhije koja se spontano formira kroz vaspitanje i učenje. “Majka” i “otac” su formalni termini (koji se nalaze i u ličnim dokumentima), dok “mama” i “tata” odišu toplinom i ljubavlju, jasno označavajući uloge i odnose unutar porodice.
Za starije generacije, bilo je nezamislivo da se roditelji zovu po imenu, što bi se smatralo nepoštovanjem. S vremenom, društveni jezik se promenio, pa su se u svakodnevnom govoru koristili izrazi poput “keva” i “ćale”, “stari” i “stara”, što je postalo prihvaćeno i deo modernog govora.
Psiholozi takođe smatraju da zvanje roditelja po imenu može ponekad deci dati osećaj moći koji može dovesti do narcisoidnosti. Roditelji su simbol neosporne ljubavi u životu svog deteta, a “mama” i “tata” su način da im se izrazi zahvalnost i ljubav. Ove reči imaju poseban značaj na svim jezicima sveta i često zvuče isto ili slično, ističući duboku emotivnu povezanost.
U suštini, nema univerzalnog pravila kako treba da se zovu roditelji. Svaka porodica bira svoj način koji odgovara njihovim vrednostima i dinamici. Ipak, važno je da se očuva poštovanje i uloga roditelja, bez obzira na način oslovljavanja koji se koristi.