“Devojku mog sina volim kao ćerku. Vereni su i bila sam presrećna što je moj sin pronašao tako sofisticiranu, inteligentnu, lepu i dobru devojku. Prošle nedelje, dolazim sa posla i zateknem sina kako izlazi iz sobe sa nekom drugom devojkom.
Bio je zbunjen i pitao me zašto sam došla ranije s posla. Znao je da neću imati milosti, iako mi je sin. Odmah sam pozvala njegovu verenicu na kafu i objasnila joj situaciju.
Želela sam da je poštedim bola, jer smatram da nijedna žena ne zaslužuje da bude prevarena. Međutim, kada sam joj rekla šta se desilo i sa kim je vara moj sin, ona mi je drsko odgovorila da sam kao sve ostale svekrve i da džabe pokušavam jer nikada neću uspeti da je posvađam sa mojim sinom.
Pokupila je svoje stvari, cinično se nasmejala i rekla da sam jadna jer sam htela da ih posvađam.
Razočarana sam. Najvećim neuspehom smatram to što nisam uspela da ga vaspitam da bude pravi muškarac. Njega mi je žao, a i nje, jer će sve ovo saznati na bolniji način, možda kada već bude prekasno, kada se venčaju i dobiju decu. Pokušala sam da je upozorim i savest mi je čista.”