Imam dva sina – jedan je odavno napustio dom i oženio se, dok drugi, kojeg sam rodila kasnije, još uvek živi sa mnom. Kao penzionerka s malim primanjima, gledam kako se moj mlađi sin, koji radi u privatnoj firmi s niskom platom, bori s nesigurnošću i osećajem neispunjenosti. Nekada sam ga pitala o devojci i budućnosti, ali njegovi odgovori, ili nedostatak njih, otkrivali su bol i stid zbog skromnih uslova u kojima živimo. Na kraju, odlučio je da ode u inostranstvo u potrazi za boljim životom, iako je to značilo da će biti daleko od mene. Iako mi sada finansijski pomaže, osećam prazninu u srcu, jer, iako mi je materijalno lakše, nedostaje mi njegova blizina.
2024-09-04