Na suđenju povodom masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, dečak koji je počinio zločin pokazao je snažne fizičke i emocionalne reakcije, naročito tokom susreta sa porodicama svojih žrtava. Tokom svedočenja, kada mu je majka jednog ubijenog dečaka postavila pitanje, dečak je prebledeo i počeo ubrzano da diše, zbog čega su lekari morali da intervenišu. Prema tvrdnjama lekara i radnika Centra za socijalni rad, emotivni naboj kod dečaka izaziva fizičke simptome poput bledila, kratkog daha i preznojavanja.
Majka ubijenog dečaka postavila je pitanje “zašto je to uradio”, na šta je dečak odgovorio da se osećao odbačenim. Tokom suđenja, dečak se prvi put suočio sa svojim roditeljima, s kojima nije imao kontakt od podizanja optužnice. On je izjavio da je njegova majka odgovorna za njegov čin, tvrdeći da je njena neprestana potreba da on bude najbolji od svih, uz ljutnju i pritisak kada to nije bio, imala veliki uticaj na njegovu odluku da izvrši masakr. Takođe je naglasio da su očevi pištolji omogućili da realizuje svoj plan, implicirajući da bi situacija mogla biti drugačija da nije imao pristup oružju.
Ovaj tragični događaj i dečakovo ponašanje na suđenju ukazuju na duboko ukorenjene porodične i emocionalne probleme koji su mogli doprineti zločinu.