Sokrat je u svojim filozofskim učenjima često govorio o potrazi za srećom, navodeći da je sreća često relativna i subjektivna. Njegove reči o tome kako “ako tražiš sreću, izgubićeš je”, naglašavaju duboku istinu da preterana potraga za idealnim uslovima može dovesti do nesreće, jer nam se sreća čini dalja što je više jurimo.
Priče o direktorki marketinške agencije i ženi koja je očajnički pokušavala da postane majka kroz vantelesnu oplodnju pokazuju kontrast između spoljašnje slike života i unutrašnjih težnji. Iako je direktorka postigla materijalni uspeh, nije pronašla ispunjenje koje joj je donelo očekivanje da će biti “kao svi ostali” i živeti porodični život iz reklame. Slično tome, žena koja je provela godine pokušavajući da postane majka, na kraju je shvatila da nije bila srećna sa onim što je postigla, uprkos ostvarivanju svog cilja.
Sokrat nas podseća da sreća ne mora biti vezana za spoljne faktore, kao što su imanje, status ili postizanje određenih ciljeva, već da je ona često prisutna u onome što imamo, u jednostavnim stvarima. Prava sreća može biti u trenutku, u miru sa sobom, u prihvatanju onoga što nam život donosi, umesto da jurimo za nečim što možda nikada nećemo doći.