TUŽNA PRIČA…
Supruga me napustila pre više od tri godine, ostavila mene i naše troje dece bez ikakvog objašnjenja. U braku smo bili gotovo deset godina, a onda je samo otišla, nestala. Kasnije sam saznao preko njenih prijateljica da je otišla u Nemačku. U tih nekoliko godina, dolazila je svega dva puta, i to kako bi završila papirologiju za razvod.
Ponašao sam se korektno, želeo sam da ostanem gospodin do kraja, ali sada se ponekad pitam da li sam pogrešio što nisam reagovao drugačije. Nakon razvoda, udala se za nekog “našeg” Nemca i, sudeći po onome što objavljuje na društvenim mrežama, živi život pun luksuza – putuje, provodi se i uživa. To je njen izbor, i iskreno, njen život me ne zanima. Ono što me boli jeste što nikada nije pokazala interesovanje za našu decu, nije ih nazvala niti se raspitala kako žive.
Ja radim koliko god mogu, ali moja plata jedva pokriva potrebe – za mene, moju decu i moje roditelje o kojima brinem. Nismo gladni ni žedni, ali život nam je daleko od pristojnog standarda. Nije lako, a još teže je zamisliti da neko može uživati u luksuznim putovanjima i skupim stvarima, dok njegova deca žive skromno i oskudno.
Poznavao sam je godinama, živeo sa njom deceniju, i nikada nisam mogao ni da naslutim da je toliko sebična. Teško je, tužno i razočaravajuće.